Ah da … stigla je (glanc) nova 2006 godina

Nova 2006 godina je stigla i kao što to nepisani običaj nalaže trebao bi svako da napravi retrospektivu za 2005 godinu pa da vidimo da li smo u plusu ili minusu. Sad mi padaju na pamet sve loše i dobre stvari koje su mi se dogodile tokom ove godine i generalan utisak kad podvučem crtu je da se baš i nisam proslavio. Pre nekoliko godina je iz mene isijavala: upornost, dobronamernost, optimizam, humanost, snalažljivosti, ponekad preterana ozbiljnost za svoje godine i ko zna šta sve još. Godine prolaze i prolaze a rane i posledice se samo gomilaju. Danas je situacija potpuno drugačija valjda to sve ide sa godinama.

Kakva sam ja danas osoba?

Pa odgovor na to pitanje ja jednostavno nisam sposoban da dam ali moji prijatelji bi možda mogli. Promena ima ali nisam siguran da li su one pozitivne ili negativne. Lično mislim da ima više onih drugih.

Mnogi od nas prvo bi rekli: “ Pa kako da se ne menjam? Pogledaj u kakvoj državi živimo i ko danas prosperira. Jednostavno nisam dobro pripremljen za ovakvo „društveno okruženje“ i današnja pravila igre. Danas da bi se uklopio u celu ovu priču morao bih da gazim ljude i da se ponašam kao pirana koja proždire sve što stigne“. Lično ne spadam u grupu ljudi koja bi svoje neuspehe opravdavala nekom „društvenom krizom“ već glavni krivac za ovogodišnje neuspehe sam kratko i jasno ja! Srećna okolnost je da sećanja na loše stvari uglavnom vremenom blede dok lepa ostaju zauvek, trepere i gomilaju se u nama čineći jedinstveno nebesko sazvežđe. Upravo ti trenuci mi daju snagu da nastavim borbu u 2006 godini i da ostvarim sve ono što nisam uspeo u 2005 godini.

Ovu godinu bih mogao i nazvati godinom „15minutespictures“ jer sam skoro sve slobodno vreme utrošio na snimanja i nije mi žao! I baš tu sam pronašao ono što mi je nedostajalo a to je potpuno novi svet dobrih, kreativnih i interesantnih ljudi. Kada ovo kažem mislim na sve one ljude koji su na bilo koji način učestvovali u stvaranju Pist-a i Bad day-a. Teško je sada bilo koga tu izdvajati a nabrojati sve ljude je nemoguće. Mislim da je cela ekipa „15minutespictures“ pokazala svima da mladi mogu da urade jako velike stvari samo im treba dati šansu.

Ono što mi je jako drago je da sam kupovinom svog prvog digitalnog foto-aparata Canon G2 spoljni svet počeo drugačije da doživljavam i potpuno neplanski konačno našao hobi (amatersko bavljenje fotografijom). Da sam se baš primio na sve ovo govori i činjenica da sam nabavio još bolji foto aparat Canon EOS 300D. Sad kada imam solidnu opremu ostaje mi samo da škljocam i da se usavršavam dok sam živ.

Htedoh da napravim retrospektivu za celu 2005 godinu ali mi ne ide … jednostavno ničega se ne sećam kao da imam amneziju za period od Januara pa sve tamo negde do Jula. Drugi deo godine još nije izbledeo u potpunosti.

Pa da počnem konačno:

Januar

Doček nove godine u cafeu „COUPE“ gde i nije bilo tako loše jer nije bila gužva. Završeno je snimanje proroka Mubaraka, konačno sam mogao slobodno da radim šta hoću sa sopstvenim imidžom pa sam otišao sam kod berberina i fazonirao bradu.

Februar

Sećam sa samo raznih snimanja „Pist“-a. Dan zaljubljenih proveo solo zatvoren u svojoj sobi tek uveče otišao do grada sa društvom ali nisam bio raspoložen.

Mart

Crkla mi matična ploča na mom PC starom 3 meseca. Sajam automobila u Beogradu neverovatno ali valjda zato što nemam para da kupim ni novog Yuga ničim nisam bio oduševljen.

April

Tad sam bio sit svih snimanja i posla u firmi tako da mi je trebao odmor i taman sam dobio rešenje da 24. Aprila idem da iskuliram 10 dana kad poplava u Jaši Tomić i vodostaj raste na Tamišu. Bio sam pripravan 24h dnevno i ubrzo su me poslali na mesto događaja.

Maj

Situacija u Jaši se polako smiruje a ja ostajem tamo još 7 dana kao koordinator za delovanje u nesrećama. Posle svega baš smo mi neki čudan narod.

Jun

Sva snimanja „Pist“-a se privode kraju i jedva čekam premijeru filma. Posle puno cimanja i neizvesnosti premijera je uspešno prošla. Ovo mi je jedan od najdražih momenata u 2005 god. Konačno posle dugo traganja učestvujem u nekom kolektivnom kreativnom radu.

Jul

Planovi i pripreme za dolazak na Zlatibor početkom Avgusta. Da budem iskren nije mi se išlo ali zbog prijatelja sam ipak pristao da idem.

Avgust

Kao što sam očekivao tako sam se i proveo na Zlatiboru. Kad sam se vratio trebao mi je odmah drugi odmor da se psihički odmorim od Zlatibora. Siguran sam da istu takvu glupost više neću ponoviti. Prijatelje najbolje upoznaš kad sa njima deliš isti krov i hleb 24h. Tek tada se vidi ko je ko.

Septembar

Prvi put u životu postao nekome žirant za stan. Već sam spomenuo kupio sam Canon Eos 300D (bruka kako dobro radi). Evropsko prvenstvo u košarci gledao sve utakmice u Vršcu. Pripreme i početak snimanja filma „Bad day – loš dan“.

Oktobar

Nemam slobodnog vremena jer snimamo kad god stignemo a najčešće subotom i nedeljom jer jedino tada možemo da sakupimo dovoljno statista. Nekoliko ispala za izlazak u grad.

Novembar

Krenuo sam na časove Engleskog jezika. Završeno snimanje „Bad day-a“

Decembar

Moj 27 rođendan - (skoro) svi kažu da je žurka bila super. Kupio sam nove naočare uz pomoć Dušice i Kuma. Ovaj mesec su ispunile slave i rođendani kao i pripreme za doček Nove godine.

Konačno stigoh do kraja sigurno sam mnogo toga zaboravio da spomenem. Jedno je sigurno da sam u 2005 godinu ušao sa jako malim krugom prijatelja, čak sam počeo da gubim veru i nadu da u ovom gradu ima interesantnih ljudi, ali zato je kraj pokazao da to nije tačno.